Zeleni vodonik
INTERVJU
Zeleni vodonik još uvek nije ekonomski isplativ, ali velike investicije podsti?u razvoj tehnologija
Slika: Branko Mili?evi?
Objavljeno
22.12.2020.
Država
Autor
Komentari
Podeli
Projekti proizvodnje i upotrebe zelenog vodonika za sada su više politi?ko-propagandni nego ekonomski, ali ?e velike investicije bez sumnje dati snažan podsticaj razvoju tehnologija za proizvodnju skladištenje i transport vodonika, kao i za njegovu konverziju nazad u energiju, kaže Branko Mili?evi?, sekretar Grupe eksperata za gas u Ekonomskoj komisiji Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE). Mili?evi? najavljuje da ?e UNECE pokrenuti projekat za održivu proizvodnju ovog goriva.
Naš sagovornik se energetikom vodonika bavi od 2000. godine, a organizacija sa sedištem u Ženevi za koju radi aktivna je u promociji vodonika i vodoni?ne ekonomije.
UNECE je spreman da zemljama Zapadnog Balkana pomogne da razviju stategije za vodoni?nu ekonomiju, koje mogu biti deo rešenja za smanjenje udela uglja u energetskom bilansu i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, u skladu sa nedavno usvojenom Zelenom agendom za Zapadni Balkan.
Evropska unija u svojoj strategiji za vodonik ostavlja prostora i za onu vrstu tog goriva koja se dobija iz prirodnog gasa. Šta ovaj dokument menja na polju razvoja te tehnologije i tržištu i koja je perspektiva za Zapadni Balkan?
Strategija Evropske unije, objavljena jula 2020, planira elektrolizere ukupnog kapaciteta pet do šest gigavata do 2025, a onda još 40 gigavata do 2030. godine. Strategija se prvenstveno bavi vodonikom iz obnovljivih izvora, takozvanim zelenim vodonikom.
U manjoj meri promoviše se i vodonik proizveden iz prirodnog gasa, plavi vodonik, koji podrazumeva odvajanje i skladištenje ugljen-dioksida. Spominje se i piroliza metana direktno u vodonik i ugljenik, koju ve? neko vreme zagovara Gazprom.
Ostaje da se vidi da li ?e i kad vodoni?na ekonomija zaživeti. Investicije takvog obima ?e bez sumnje dati snažan podsticaj razvoju tehnologija za proizvodnju, skladištenje i transport vodonika, kao i za njegovu konverziju nazad u energiju u gorivnim spregovima (fuel cells).
Investicije koje je EU predvidela strategijom za vodonik bez sumnje ?e dati snažan podsticaj razvoju tehnologija za njegovu proizvodnju, skladištenje, transport i konverziju u energiju u gorivnim spregovima
Vodoni?nu ekonomiju je prvi promovisao, još 1974. godine, profesor Turhan Nejat Veziroglu iz Izmira, a zapaženu ulogu i dalje ima Dr Frano Barbir sa Sveu?ilišta u Splitu. I me?u Balkancima ima, dakle, pametnih ljudi. Zato pozivamo preduze?a i razvojne institucije sa ovih prostora da se uklju?e u razvoj vodonika.
Šansa za Zapadni Balkan, a naro?ito za Srbiju – zbog njenog relativno jakog metaloprera?iva?kog sektora – mogla bi biti u proizvodnji komponenti za elektrolizere i gorivne spregove: od izlivanja bipolarnih metalnih plo?a i polimernih membrana, do proizvodnje originalne opreme (OEM).
Koja je uloga vodonika dobijenog elektrolizom uz koriš?enje struje iz obnovljivih izvora?
Prvenstveno kao medijuma za skladištenje energije. U mnogim situacijama lakše i jeftinije je skladištiti gas pod pritiskom nego elektrone.
Problem s vodonikom iz obnovljivih izvora – a i sa svakim drugim – jeste što on nije izvor energije. On se mora proizvesti. Me?utim, postoje dva problema oko zelenog vodonika, onog dobijenog elektrolizom.
Preduze?a i razvojne institucije u Jugoisto?noj Evropi treba da se uklju?e u razvoj vodonika, jer u regionu mogu da se proizvode komponente i oprema
Ako se vodonik proizvodi samo u periodima natprose?no velike proizvodnje obnovljive energije, ili male potrošnje, onda elektrolizeri rade samo tokom slu?ajnih i nepredvidljivo kratkih intervala. Ve?i deo vremena isklju?eni su i ?ekaju da i njima sunce grane. Niska iskoriš?enost zahteva instaliranje relativno velikog broja elektrolizera. Ovo iziskuje zna?ajne kapitalne troškove i poskupljuje proizvodnju takvog vodonika.
S druge strane, ako elektrolizeri rade non-stop, pitanje je zašto uopšte prevoditi struju u vodonik, pa vodonik u struju. Gubici su zna?ajni.
Na primer, zamislimo situaciju u kojoj vetrenja?a napaja elektrolizer strujom od jednog kilovat-sata. Od te struje elektrolizer (uz efikasnost od 70 odsto) proizvede oko 20 grama vodonika. Tih 20 grama vodonika sadrži oko 0,6 kilovat-sati hemijske (Gibbsove) energije, koju potom gorivni spreg (sa efikasnoš?u od oko 50 procenata) pretvori u oko 0,3 kilovat-sata elektri?ne energije.
Drugim re?ima, uloženi kilovat-sat uz mnogo napora i troškova pretvaramo u tre?inu kilovat-sata. To bi imalo smisla ako bi se vodonik koristio kao gorivo za vozila, što se uskoro ne?e desiti nigde, pa ni na Balkanu.
Ruta za prenos energije obnovljivi izvor-elekrolizer-gorivni spreg u ve?ini aplikacija danas je ili preskupa ili termodinami?ki besmislena.
Šta UNECE radi u ovoj oblasti?
UNECE je jedna od pet regionalnih komisija Ujedinjenih nacija. Okuplja 56 država severne hemisfere od Vankuvera do Vladivostoka. Naš glavni cilj je promocija panevropske ekonomske integracije. Sam posao je manje politi?ki, a više tehni?ki, i nije posebno zanimljiv mejnstrim medijima.
Na primer, mi postavljamo standarde za poljoprivredne proizvode – sveže vo?e, povr?e, gljive, jaja, meso, ?ak i cve?e… Ti standardi omogu?avaju me?unarodnu trgovinu tim proizvodima. Naša transportna divizija bavi se standardima za vozila i opremu (sigurnosne pojaseve, sedišta za bebe, šlemove za motocikliste, svetla, ko?nice).
Bavi se i mnogim drugim stvarima – saobra?ajnim znakovima, pan-evropskim koridorima, prevozom opasnog materijala, vozilima bez voza?a. Imamo i nekoliko konvencija o zaštiti vazduha i vode, prevenciji industrijskih havarija itd. U energetici, naše glavne aktivnosti su klasifikacija i upravljanje resursima, metan, energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije.
UNECE je veoma aktivan u promociji vodonika i vodoni?ne ekonomije. U okviru Grupe eksperata za gas deluje Radna grupa za vodonik. Grupa eksperata za obnovljive izvore tako?e je uklju?ena.
Zemlje Zapadnog Balkana još nisu sastavile svoje strategije za vodoni?nu ekonomiju
Bavimo se sinergijama izme?u obnovljivih gasova i obnovljive elektri?ne energije, polaze?i od pretpostavke da je gasna infrastruktura i ki?ma energetskog sistema i da ?e to ostati. Opštni cilj ovih aktivnosti je da se pove?a udeo obnovljivih i niskougljeni?nih gasova u energetskom bilansu.
U tom smislu, nudimo pomo? zemljama ?lanicama u razvoju mera i propisa koji uklanjanju prepreke niskovodoni?nim projektima. Promovisanje zelenog i plavog vodonika je glavni pravac dejstva.
Zemljama Zapadnog Balkana UNECE bi mogao pomo?i na dva na?ina.
Prvo, u razvoju strategije za vodoni?nu ekonomiju. Mnoge evropske zemlje su ve? usvojile te strategije. Zemlje Zapadnog Balkana još nisu. Jedan od prioriteta bi mogao biti smanjivanje udela uglja u energetskom bilansu i smanjivanje emisija gasova s efektom staklene bašte.
Drugo, planiramo da uskoro po?nemo projekat o održivoj proizvodnji vodonika, i zelenog i plavog. Pozva?emo i zemlje regiona da se pridruže. Nadamo se da ?e projekat po?eti ve? sredinom 2021. godine. Pozivam zainteresovane da se jave.
I u Jugoisto?noj Evropi se ve? javljaju projekti za umešavanje vodonika u ograni?enom procentu u gasovodnu mrežu. Ukoliko zaista misli da do polovine veka svede neto emisije na nulu, EU ?e morati drasti?no da suzbije koriš?enje prirodnog gasa, koji je fosilno gorivo. Da li se tako otvara prostor za vodonik i koliki deo kapaciteta on uopšte može da dostigne? Koliko postoje?a gasna infrastruktura može da posluži?
Ako ostavimo po strani odre?ene tehni?ke probleme (na primer vodoni?nu krtost materijala), umešavanje vodonika u gasovodnu mrežu je mogu?e i poželjno. Pitanje je u kom procentu. Razli?ite zemlje ?ak i unutar EU imaju razli?ite propise o dozvoljenom procentu vodonika u gasnoj smeši. Prenos smeša vodonika i gasa na ve?e daljine i u me?unarodnoj trgovini zahteva usaglašene standarde. I ovde UNECE može pomo?i.
Pomo?u obnovljivih izvora i gorivnih spregova trenutno može da se povrati tek 30 odsto elektri?ne energije uskladištene u vodoniku
Ako EU zaista drasti?no smanji koriš?enje prirodnog gasa – u šta sumnjam – to je i dobra i loša vest za vodonik. Odnos prirodnog gasa i vodonika je kao osrednji brak, dakle komplikovan: ponekad su konkurenti, ali se generalno vole, nadopunjuju i pomažu jedan drugog u borbi protiv te?nih goriva, uglja, pa i obnovljivih izvora.
Kako stoje stvari s konkurentnoš?u vodonika proizvedenog iz fosilnih goriva, s obzirom na rastu?e troškove na ime ispuštanja gasova s efektom staklene bašte?
Što se ti?e same proizvodnje, vodonik iz fosilnih goriva je konkurentan. Zapravo, jeftinijeg nema. Zato se 95 odsto vodonika i proizvodi iz fosilnih goriva. Te druge, eksterne i rastu?e troškove kao rezultat ispuštanja ugljen-dioksida i drugih gasova s efektom staklene bašte još uvek snosi neko drugi – vi, ja i svi ostali.
Postoje i pojedina?ni razvojni projekti za koriš?enje vodonika u teškoj industriji, na primer u ?eli?anama. Gde još u privredi ima mesta za ovo novo gorivo?
Ovde vodonik nije gorivo nego redukcioni agens koji iz oksida metala osloba?a metale. Postoje takve mogu?nosti u proizvodnji cementa i amonijaka. Koriš?enje vodonika za dekarbonizaciju teške industrije meni li?no je vrlo zanimljivo.Tagovi: Branko Mili?evi?, energetska tranzicija, obnovljivi izvori energije, prirodni gas, UNECE, vodonikPo?etna » Intervju » Zeleni vodonik još uvek nije ekonomski isplativ, ali velike investicije podsti?u razvoj tehnologija
Komentara: (0)
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj ?lanak.
Unesite vaš komentar
Vaše ime:Email:Vaš komentar: POŠALJI
NJUZLETER
Budite informisani. Jednom nedeljno stiže u Vaš Inbox.PRIJAVA
POPULARNI ?LANCI
12.04.2021.Ovako ?e doma?instvima biti odobravane subvencije za energetsku efikasnost
05.03.2021.Srbija ove godine uvodi subvencije za gra?ane za energetsku efikasnost
05.04.2021.Ko sve dolazi u Beograd na Ekološki ustanak 10. aprila?
20.01.2019.Iz li?nog iskustva – Šta vas sve ?eka ako u Srbiji želite da postanete prozjumer?
19.04.2021.Dan planete Zemlje 2021. posve?en mladima, obrazovanju, akcijama ?iš?enja
Sli?ni ?lanci
HrvatskaHrvatska vlada je shvatila da su obnovljivi izvori energije najjeftinije rešenje
30 March 2021 – Neven Dui?, profesor zagreba?kog Fakulteta strojarstva i brodogradnje, u intervjuu za Balkan Green Energy New govori o energetskoj tranziciji u Hrvatskoj.
SrbijaInteresi investitora ispred ljudskih prava, javne rasprave bez javnosti
17 March 2021 – Interesi investitora se u Srbiji štite, osnovna ljudska prava bezo?no gaze, a javne rasprave održavaju bez gra?ana, kaže Mirko Popovi? iz RERI-ja
Region/EUGra?ani i firme u Jugoisto?noj Evropi su postali svesni klimatske krize, koristi od zelene energije
19 February 2021 – Zeleno finansiranje pomaže firmama i doma?instvima u zaštiti životne sredine i obaranju troškova za energente, kaže direktorka GGF-a za Jugoisto?nu Evropu Mejra Juzbaši? Bajgori?
Region/EUJovana V. Mili?: Srpkinja sa prestižnog švajcarskog instituta dobitnica nagrade Zeleni talenti
01 February 2021 – Jedna je od 25 mladih istraživa?a u svetu koji su izabrani na takmi?enju nema?kog Ministarstva obrazovanja i istraživanja zbog svog doprinosa održivom razvoju.