Ekologija-osnovni pojmovi

Ekologija-osnovni pojmovi

Ekologija – osnovni pojmovi

  1. 1. EKOLOGIJAOSNOVNI POJMOVI
  2. 2. DEFINICIJA• NAUKA KOJA PROU?AVAŽIVOTNU SREDINU, ODNOSIZME?U ŽIVIH BI?A INEŽIVE PRIRODE, KAO INA?INE NA KOJE SU SEŽIVA BI?A PRILAGODILAUSLOVIMA SPOLJAŠNJESREDINE
  3. 3. • Termin ekologija uveo je 1866.nema?ki zoolog Hekel.• Utemeljiva? ekologije je ?arlsDarvin• Naziv poti?e od gr?kih re?i:Oikos – domLogos – nauka
  4. 4. NAU?NE DISCIPLINE(podela)• U odnosu na grupu organizama:–Ekologija biljaka–Ekologija životinja–Ekologija mikroorganizama–Ekologija gljiva–Ekologija ?oveka
  5. 5. • U odnosu na prirodu životnesredine:–Ekologija KOPNENE životnesredine–Ekologija MORSKE životne sredine–Ekologija SLATKOVODNE životnesredine–KOSMI?KA ekologija
  6. 6. • Prema nameni istraživanja:–Osnovna (fundamentalna) –bavi se osnovnimzakonitostima me?usobnihodnosa živih bi?a i sredine–Primenjena – zaštita životnesredine
  7. 7. ŽIVOTNA SREDINAIEKOSISTEM
  8. 8. ŽIVOTNA SREDINA• Biološke definicije:• Predstavlja deo naseljenog prostora,zajedno sa skupom svih uticaja koji delujuu tom delu prostora, u kome živa bi?amogu da opstanu• Kompleks faktora (abioti?kih i bioti?kih)koji predstavljaju okruženje individue,vrste, odnosno populacije, uklju?uju?iživotne zajednice ili ljudsku populaciju.
  9. 9. • Sociološka definicija:• Celokupno okruženje, fizi?ko i biološko,živo i neživo, prirodno, kultivisano Idogra?eno, socijalno-politi?ko, kulturno iestetsko, koje je vremenski odre?eno uprošlosti i budu?nosti. Ovo spoljašnjeokruženje u interakciji je sa unutrašnjimokruženjem ?oveka koje ?ine potrebe iaspiracije, ose?anja, o?ekivanja ipredstave
  10. 10. EKOSISTEM• Ekosistemi predstavljaju najviše nivoeorganizacije života na ZemljiEKOSISTEM=BIOTOP + BIOCENOZA
  11. 11. • Definicije:• Ekosistem je neraskidivojedinstvo živih bi?a, neživematerije i energije• Izme?u životne zajednice, kao bioti?kekomponente i njenog staništa, kao delanežive prirode, ostvaruju se stalnematerijalne i energetske razmene
  12. 12. • Ekosistem je integrisan, složen i dinami?ansistem koji sa?injavaju– biotop i– biocenoza• izme?u kojih se uspostavljaju odnosi– akcije (uticaj biotopa na biocenozu),– reakcije (uticaj biocenoze na biotop) i– koakcije (uzajamni uticaji me?u ?lanovimabiocenoze). Ozna?ava se i kao „biogeocenoza“.• U ekosistemima se odvijaju procesi kruženjamaterije u biološkim ciklusima (npr. ugljenika,azota, vode itd.) i proticanje energije, što ?iniosnovu održanja života i ?itave biosfere.
  13. 13. akcijereakcijebiotopekosistemkoakcijebiocenoza
  14. 14. Zakonska formulacija:• U zakonu definisan kao“Funkcionalno jedinstvo životnezajednice i njenog staništa,odnosno žive i nežive prirode uodre?enom prostoru.“ (Zakon ozaštiti životne sredine, Službeniglasnik RS br. 66)
  15. 15. Biotop(gr?. bios – život, topos – mesto) ili životno stanište• Deo naseljenog prostora zemlje koji seodlikuje specifi?nim kompleksom ekološkihfaktora tj. relativno istom kombinacijomživotnih uslova (razli?iti oblici neživematerije i klimatski uslovi npr. temperatura,svetlost, vlažnost, nadmorska visina, nagibterena)• PRIMERI: potok, jezero, šuma, pustinja,morska obala, planinski vrh.
  16. 16. Biocenoza(gr?. bios – život, koinos – zajedni?ki) ilizajednica živih bi?a (životna zajednica)• Oblik zajedni?kog života organizama (biljaka,životinja, mikroorganizama itd.) koji je nastao idalje se održava na osnovu ekoloških zakonitosti.• Predstavlja veoma integrisanu i složenu celinu,nastalu kao rezultat dugotrajnih ekološkihprocesa i evolucije pojedinih vrsta• Primeri biocenoza u kopnenim ekosistemima su?etinarska ili listopadna šuma, bara, njiva itd., a uvodenim ekosistemima fitoplankton, naselje riba,fauna dna
  17. 17. Osnovni procesi koji seodvijaju u ekosistemu1. Odnosi ishrane2. Kruženje materije3. Proticanje i transformacijaenergije4. Razvoj i evolucijaekosistema
  18. 18. EKOLOŠKI FAKTORI• Elementi ili faktori sredine koji suneophodni organizmu ili negativnouti?u na njega nazivaju se ekološkimfaktorima
  19. 19. Osobine ekoloških faktora su:• Istovremenost– deluju istovremeno• Uslovljenost– uti?u jedni na druge– pove?ana koli?ina Sun?evog zra?enja povišavatemperaturu staništa, što pove?ava isparavanje vode,a samim tim i obla?nost koja dovodi do smanjenjekoli?ine Sun?evog zra?enja• Promenljivost– promenljivi su u prostoru i vremenu– temperatura se na primer menja sa geografskomširinom, nadmorskom visinom, tokom dana i no?i,tokom sezona
  20. 20. Podela ekoloških faktora• ABIOTI?KI– KLIMATSKI• Sun?evo zra?enje• Svetlost• Temperatura• Vlažnost• Vetar– EDAFSKI• Fizi?ke karakteristikezemljišta• Hemijski sastav zemljišta– RELJEF• Nadmorska visina• Nagib terena• ekspozicija• BIOTI?KI– Uzajamni odnosiživih bi?a– Uticaji živih bi?a naneživu prirodu– Antropogeni faktor
  21. 21. Ekološka valenca• Sposobnost prilago?avanja vrste naodre?eni OPSEG dejstva faktorasredine naziva se EKOLOŠKAVALENCA odnosno ekološkaplasti?nost ili tolerancija vrste
  22. 22. • OPTIMUM– Najpovoljnije dejstvo ekološkog faktora• PESIMUM– Nejnepovoljnije dejstvo ekološkog faktora• Minimum i maksimum – gornja i donjagranica izdržljivosti• Faktor koji u datom trenutku najvišeodstuma od optimuma postajeograni?avaju?i ili limitiraju?i faktor
  23. 23. • STENOVALENTNI ORGANIZMI– Organizam sa UZANOM ekološkomvalencom na dejstvo odre?enog faktora– Uži opseg kolebanja dejstva ekološkogfaktora u ?ijem okviru data vrsta može daopstane• EURIVALENTNI ORGANIZMI– Organizam sa ŠIROKOM ekološkomvalencom na dejstvo odre?enog faktora– Širi opseg kolebanja dejstva ekološkogfaktora u ?ijem okviru data vrsta može daopstane
  24. 24. BiocenozaStruktura, organizacija,odnosi
  25. 25. Prema na?inu života iishrane sve vrste ubiocenozi su svrstane u:• PROIZVO?A?E (autotrofi)• POTROŠA?E (heterotrofi)• RAZLAGA?E (dekompozitori)
  26. 26. AUTOTROFI• Organizmi koji samostalno proizvode organske materije. Premaizvoru energije koju koriste dele se na:• Fotoautotrofe koji energiju Sun?evog zra?enja u procesufotosinteze prevode u hemijsku energiju organskih molekula• Zelene vaskularne biljke• Alge• Cianobakterije (Cyanobacteria)• Hemoautotrofe koji energiju proizvode oksidacijomneorganske materije, a produkcija organskematerije odvija se kao u fotosintezi. To su odre?enevrste bakterija tzv. hemosinteti?ne bakterije i premasupstratu koji oksiduju mogu biti:• nitrifikacione• sumporne• vodoni?ne• gvož?evite• metanske
  27. 27. HETEROTROFI• Koriste gotovu organskumateriju (životinje, gljive,ve?ina bakterija)• Herbivori -biljojedi• Karnivori – mesojedi• Omnivori – svaštojedi• Saprotrofi – hrane se uginulim delovima biljaka iživotinja (gljive)• Paraziti – žive na ra?un živih organizama(bakterije i gljive)
  28. 28. DEKOMPOZITORI• Za ishranu koriste uginule organizmeili njihove odba?ene delove.• U procesu ishrane oni organskumateriju razlažu na neorganskekomponente– Gljive– Bakterije
  29. 29. ENERGIJA I MATERIJA U EKOSISTEMU
  30. 30. TRANSFORMACIJA ENERGIJEKOD ŽIVOTINJA
  31. 31. POPULACIJA• Skup jedinki iste vrste kojeistovremeno žive na istomstaništu i mogu realnostupiti u odnoserazmnožavanja
  32. 32. OSOBINE POPULACIJE• Brojnost populacije• Gustina populacije• Prostorni raspored• Natalitet i mortalitet• Uzrasna i polna struktura• Rastenje
  33. 33. Brojnost populacije• Ukupan broj jedinki koje u odre?enomtrenutku žive u jednoj populaciji• Brojnost zavisi od:– Nataliteta– Mortaliteta– Migracija
  34. 34. Migracije• migracije – periodi?na kretanja (dnevna,sezonska) jedinki ili grupa jedinki.• uzroci migracija – zadovoljavanje uslova zareprodukciju, ishranu, nepovoljni klimatski uslovi– ptice selice –migracije masovne i zahvataju ?itavupopulaciju– Cirkadijalni ritam podsti?e nagon za selidbu– seobe riba• ke?ige –anadromne selice• jegulje –katadromne selice• emigracije – napuštanje biotopa bez povratka.Uzrok su velike gustine populacija što smanjujekapacitet okoline.• imigracije – dolazak jedinki jedne populacije nanovi lokalitet
  35. 35. Gustina populacije(abundancija)• Prose?ni broj jedinki jednevrste sveden na jedinicuprostora (površina,zapremina)
  36. 36. Prostorni raspored• Raspored jedinki jednepopulacije u životnomstaništu u datom trenutkuvremena
  37. 37. Prostorni rasporedravnomeran slu?ajan grupniJavlja se uujedna?enimuslovima nepovoljnesredine.Po principuslu?ajnosti.Javlja se uujedna?enim uslovimapovoljne sredine.?lanovi populacijeneravnomernookupljeni okoprirodnih resursa
  38. 38. Natalitet i mortalitet• Natalitet – produkcija novih ?lanovapopulacije koji se putem razmnožavanjapridodaju ve? postoje?im– Stopa nataliteta – izražava se brojemro?enih jedinki u jedinici vremena u odnosuna broj ?lanova populacije• Mortalitet – broj uginulih ?lanova izraženu jedinici vremena u odnosu na broj?lanova populacije
  39. 39. Uzrasna i polna struktura• Uzrasna struktura populacije –procentualni udeo pojedinih starosnihstupnjeva koji ulaze u sastav jednepopulacije• Polna struktura populacije – odnosili udeo polova tj. proporcionalnazastupljenost ?lanova muškog iženskog pola u populaciji
  40. 40. UZRASNASTRUKTURA
  41. 41. Rastenje i promene brojnostipopulacijeNeograni?eni resursiokolineOgrani?eni resursiokoline
  42. 42. Biocenoza kao sistempopulacija• Životne zajednice nisu slu?ajni skupovipopulacija razli?itih vrsta• One su nastale tokom dugog procesaprilago?avanja razli?itih vrsta nazajedni?ke uslove na staništu• Svaka biocenoza stoga ima svojuspecifi?nu prostornu i vremenskuorganizaciju• Biocenozu tako?e odlikuje i odre?ensastav vrsta
  43. 43. Sastav vrsta biocenoze• Kvantitativni sastav– Brojna zastupljenost pojedinih vrsta• DOMINANTNE VRSTE po svom zna?aju ibrojnosti daju obeležje ?itavoj zajednici• Ukoliko u jednoj životnoj zajednici izvesne(biljne) vrste svojim prisustvom,pokrovnoš?u i brojnoš?u u zna?anoj meriuti?u na promenu uslova životaodgovaraju?eg staništa za njih se kaže dasu GRADITELJI ili EDIFIKATORI tezajednice
  44. 44. Nomenklatura biocenoza• Na osnovu dominantnih vrsta sevrši i nomenklatura životnihzajednica.–Na primer: biocenoza bukovih šuma,biocenoza hrastove šume–Izuzetak su vodene biocenoze kojenazive dobijaju po staništu:• Jezerska biocenoza, biocenozaplaninskog potoka
  45. 45. Prostorna strukturabiocenoze• Vertikalni prostorni raspored–Spratovnost (slojevit) raspored• Horizontalni prostorni raspored
  46. 46. Spratovnost hrastovešume1. Sprat visokog drve?a (hrast, brest, javor)2. Sprat niskog drve?a (grab, klen)3. Sprat visokih žbunova (leska, glog)4. Sprat niskih žbunova (kurika, kalina)5. Sprat viših zeljastih biljaka (paprat)6. Sprat nižih zeljastih biljaka (podlesak,biskupska kapica)7. Sprat prizemnih biljaka (mahovine,šumska stelja)
  47. 47. Horizontalni raspored• Vodeni ekosistemi:– Obalska (litoralna)– Priobalna (sublitoralna)– Dubinska (batijalna)– Najve?e dubine (abisalna zona)
  48. 48. Vremenska organizacija• Razli?iti ?lanovi biocenoze svoježivotne aktivnosti ostvaruju urazli?ito vreme–DNEVNE PROMENE–MESE?NE PROMENE–SEZONSKE PROMENE (aspekti)
  49. 49. Adaptacije i životnaforma• svaka vrsta se odlikuje posebnimosobinama koje su nastale tokomevolucije, uslovljene su naslednim?iniocima i nazivaju se adaptacije(prilago?enosti).• Adaptacije su uvek u skladu sastaništem u kome žive i odražavajukarakter samog staništa.
  50. 50. • ŽIVOTNA (EKOLOŠKA) FORMU.• Skup svih adaptivnih osobina, koje sejavljaju kod organizma jedne vrste kaoodgovor na uticaje ekoloških faktora• Životna forma se ostvaruje na osnovugenetskih mogu?nosti vrste u tokudugotrajnog prilago?avanja na uslovespoljašnje sredine.
  51. 51. • KONVERGENCIJA – Pojava dame?usobno veoma udaljene vrste imajusli?ne morfološke i fiziološke osobine,ukazuje da su se one na sli?an na?inprilago?avale istim uslovima sredine, pasu ostvarile istu ekološku formu.• DIVERGENCIJA – Nasuprot tome, ?estose u okviru srodnih vrsta sre?u sasvimrazli?ite životne forme jer te vrste žive urazli?itim uslovima sredine.
  52. 52. • Bogatstvo i raznovrsnost živog sveta upogledu razli?itih tipova životnih formimože se ilustrovati mnogobrojnimprimerima: kod biljaka su to životneforme drve?a, žbunova, trava itd., akod životinja slatkovodne, podzemne,šumske, pustinjske itd. forme.
  53. 53. EKOLOŠKA NIŠA• Podrazumeva ne samo fizi?ki prostoru kome živi neki organizam, ve? injegovu funkcionalnu ulogu u životnojzajednici (npr. vrstu ishrane), kao ipoložaj koji zauzima u odnosu naekološke faktore.• Ekološka niša govori o ulozi jednevrste u ekosistemu.
  54. 54. • Kada kažemo da neka vrsta zauzimaodre?enu ekološku nišu, to zapravozna?i da se ona razlikuje od drugevrste u pogledu npr. na?ina ishrane,perioda aktivnosti, koriš?enja razli?itihskloništa i dr.
  55. 55. Odnosi ishrane u životnojzajednici (trofi?kastruktura)• Autotrofni ?lanovi biocenoza su proizvo?a?i organskihmaterija, koji neposredno ili posredno služe kao hranaza potroša?e.• Postoji više kategorija potroša?a :– biljojedi (koji se hrane neposredno biljkama),– mesojedi (posredni potroša?i jer se hrane životinjama) i– razli?iti saprofiti koji se hrane ostacima uginulih organizama.• Svi saprofiti ?ine grupu razlaga?a– Posebnu grupu saprofita ?ine heterotrofne bakterije i gljive kojerazlažu ostatke organskih supstanci do neorganskih sastojaka(vrše mineralizaciju), vra?aju?i ih na taj na?in u prirodu u oblikukoji je upotrebljiv za biljke. Od tih materija biljke, fotosintezom,ponovo stvaraju organske materije bogate energijom
  56. 56. • Proizvo?a?i, potroša?i i razlaga?i predstavljajutri osnovna nivoa ishrane (trofi?ka nivoa) uprirodi• Kroz trofi?ke nivoe materija kruži, a energijajednosmerno proti?e od jednog do drugognivoa.• Pri tome se oblik materije (organska uneorgansku i obrnuto) i energije menja(svetlosna, hemijska, toplotna energija).• U toku proticanja energija se delimi?no gubi uvidu toplote (oko 10% energije se gubi priprelasku sa jednog na naredni trofi?ki stupanj).
  57. 57. PRODUCENTISun?evaenergija Deo energije hemiskih reakcija se gubi u vidu toplotePrimarnikonzumentiSekundarnikonzumenti Tercijarni ikvartenernikonzumentiUginuli organizmi ili njihovi otpaciDekompozitori
  58. 58. Trofi?ki lanci (lanci ishrane)• Organsku materiju koju proizvode zelenebiljke fotosintezom, koriste ?itavi nizovipotroša?a.• Zajedno sa proizvo?a?em koji se nalazi uosnovi niza, serija potroša?a obrazuje lanacishrane• Prva karika u lancu je naj?eš?e proizvo?a?, alimogu biti i organski otpaci.• Poslednju kariku u lancu ?ini potroša? koji uživotnoj zajednici nema direktnih prirodnihneprijatelja.
  59. 59. KvatenernikonzumentiTercijarnikonzumentiSekundarnikonzumentiPrimarnikonzumentiProducentiSuvozemnilanacishraneMarinskilanacishrane
  60. 60. Trofi?ke mreže (mreže ishrane)• Životinje potroša?i su obi?no istovremeno?lanovi više lanaca ishrane jer se retko hranesamo jednom vrstom biljne ili životinjske hrane.• Isto tako, biljka proizvo?a? skoro redovnopredstavlja po?etnu kariku za ve?i broj lanacaishrane.• To zna?i da razli?iti lanci ishrane imajuzajedni?ke karike pomo?u kojih se me?usobnoukrštaju i ?ine splet lanaca ishrane ili mrežeishrane
  61. 61. Trofi?ke piramide• Lanci ishrane pokazuju jednu opštu pravilnost: brojnost(biomasa) pojedinih vrsta (karika u lancu), opada usmeru od proizvo?a?a ka krajnjem potroša?u.• Od ovog pravila odstupaju parazitski lanci ishrane poštosi?ušan parazit može da ima mnogo krupnijeg doma?ina• Primer:• Šuma ima veliku biomasu (osnova piramide) i u njoj živiveliki broj biljnih insekata. Tako?e, brojni, ali manje odprethodnih, su insekti mesojedi. U odnosu na njih,daleko je manje ptica koje se hrane insektima. ?itavašuma može biti stanište samo jednom paru pticagrabljivica (vrh piramide). Grafi?ki se to predstavljapomo?u trofi?kih piramida.
  62. 62. Organska produktivnostekosistema• Organska produktivnost ekosistema predstavljaukupnu koli?inu obrazovane organske materijekoju svi organizmi, na razli?itim trofi?kim nivoima,proizvode u odre?enom vremenskom periodu najedinicu površine ili zapremine. Nju ?ine1. primarna produktivnost – ukupna koli?inaorganske materije koju stvore proizvo?a?i; najve?uprimarnu produkciju imaju tropske kišne šume,vlažne livade i plitka jezera, a najmanju imajupustinje i otvorene morske pu?ine, gde ima malomineralnih elemenata;2. sekundarna produktivnost – ukupna koli?inaorganske materije koju stvaraju potroša?i ilirazlaga?i.
  63. 63. Grupisanje ekosistema -biomi• Razli?iti ekosistemi u jednoj klimatskoj zoni grupišuse u ve?e celine – biome (velike zajednice).• U biomu je ve?i broj ekosistema povezansloženijim odnosima akcije, reakcije, koakcije ilancima ishrane.• U njima se kruženje materije i proticanje energijeodvija u velikim razmerama. Biomi se grupišu u triosnovne oblasti života:1. oblast mora i okeana2. oblast kopnenih voda (staja?e i teku?e)3. suvozemna oblast života
  64. 64. Osnovni suvozemni biomi• tundre – najsevernija oblast vegetacije; niske temperature isiromašno zemljište pa je i živi svet siromašan• tajge (severne ?etinarske šume) – severni delovi Evrope,Azije i Amerike• listopadne šume umerenih oblasti – smenjivanje leta i zime• stepe – prostrane travnate zajednice bez šumskog drve?a;stepe su u Sev. Aziji i Rusiji; savane su u centralnoj Africi, aprerije u Sev. Americi• pustinje – male koli?ine padavina, visoke prose?netemperature i velika kolebanja temperature; slabazastupljenost živog sveta• liš?arske zimzelene šume i šikare – u primorskimpodru?jima raznih kontinenata; dugo sušno leto i blage zimesa dosta padavina; osiromašenjem šuma, pod uticajem?oveka, nastaju šibljaci poznati kao makija (Sredozemlje) i?aparal (Kalifornija• tropske kišne šume (džungle) – najve?e bogatstvo iraznovrsnost živog sveta; na ekvatoru
  65. 65. Tundrenajsevernija oblast vegetacije; nisketemperature i siromašno zemljište(permafrost) pa je i živi svet siromašan
  66. 66. Tajge (severne?etinarske šume)•severni deloviEvrope, Azije iAmerike
  67. 67. Listopadnešume umerenihoblasti•smenjivanje leta izime
  68. 68. Stepe•prostrane travnate zajednice bezšumskog drve?a;•stepe su u S. Aziji i Rusiji;•savane su u centralnoj Africi,•prerije u S. Americi•Pampasi u J. Americi
  69. 69. Pustinje•male koli?ine padavina, visokeprose?ne temperature i velikakolebanja temperature; slabazastupljenost živog sveta
  70. 70. Liš?arskezimzelene šume išikare•u primorskim podru?jima raznih kontinenata;•dugo sušno leto i blage zime sa dostapadavina;•osiromašenjem šuma, pod uticajem ?oveka,nastaju šibljaci poznati kao makija(Sredozemlje) i ?aparal (Kalifornija
  71. 71. Tropske kišnešume•najve?ebogatstvo iraznovrsnostživog sveta;•na ekvatoru
  72. 72. BIOSFERA
  73. 73. • Svi ekosistemi Zemlje ?ine funkcionalnu celinu nazvanubiosfera (sfera života). Jedinstvo žive i nežive prirodene ograni?ava se na ekosisteme, ve? se proteže i na?itavu planetu Zemlju .• Biosferu sa?injavaju delovi ostalih Zemljinih sfera kojesu naseljene živim bi?ima:• atmosfera, sloj vazduha koji ?ini perifernu oblogu našeplanete;• hidrosfera, vodeni omota? Zemlje i• litosfera, spoljašnji, površinski, tvrdi pokriva? Zemlje.• U biosferi se objedinjuju svi stupnjevi organizacije živogsveta tako da biosfera predstavlja vrhunski biološkisistem.
  74. 74. • Biogeohemijski ciklusi• Funkcionisanje biosfere ogleda se u uzajamnojpovezanosti njenih razli?itih ekosistema naprincipima kruženja materije i jednosmernomproticanju energije u globalnim razmerama.Osnovne elemente (C, O, H, N i dr.) organizmiugra?uju u organska jedinjenja u svom telu.Organska materija prolazi kroz lance ishrane i nakraju se razlaže i mineralizuje. Tako se osnovnielementi vra?aju u spoljašnju sredinu, odakleponovo mogu da se iskoriste. Ovaj put osnovnihelemenata predstavlja biogeohemijske ciklusematerije na Zemlji, koji se mogu utvrditi za svakielement posebno.
  75. 75. • Kruženje ugljenika• Ugljenik se nalazi u atmosferi u obliku ugljen-dioksida i u hidrosferi,rastvoren u vodi. U procesima fotosinteze se kao ugljena kiselinavezuje i gradi organska jedinjenja. Jedan deo ugljenika vra?a se uatmosferu i vodu u toku disanja organizama. Najve?i deo ugljenikavra?a se u spoljašnju sredinu procesima truljenja i vrenja, koje vršegljive i bakterije.• Znatna koli?ina ugljenika ostaje duže ili kra?e vreme van kruženja.Ponekad ostaci uginulih organizama, zbog posebnih uslova u kojimase na?u (na dnu okeana, duboko pod zemljom, u uslovima niskihtemperatura gde su procesi raspadanja usporeni) ne mogu bitipotpuno razloženi. Od takvih ostataka nastaju:• treset,• lignit,• kameni ugalj i• nafta.• Njih ?ovek koristi kao gorivo pa ih tako ponovo uklju?uje u kruženje.
  76. 76. • Kruženje kiseonika i azota• Kiseonik se nalazi u atmosferi (ima ga oko 21%) i rastvoren uvodi. Koristi se za procese disanja organizama, a vra?a se uspoljašnju sredinu procesom fotosinteze.• Azot se nalazi u atmosferi, ali ga ve?ina organizama ne uzimadirektno iz atmosfere. Samo su neki organizmi (bakterijeazotofiksatori koje žive u simbiozi sa korenom biljakaleguminoza) u stanju da vežu atmosferski azot u organskajedinjenja. Truljenjem i razlaganjem ovih bakterija jedinjenjaazota prelaze u neorganski oblik (nitrati) i dospevaju uzemljište, odakle biljke mogu da ih koriste. Tako se azotugra?uje u organska jedinjenja (aminokiseline, proteini,nukleinske kiseline, pigmenti) prvo u telu proizvo?a?a, a zatimpotroša?a i razlaga?a. Razlaganjem uginulih organizamaponovo se u spoljašnju sredinu osloba?aju razli?iteneorganske soli azota.
  77. 77. • Kruženje vode• Kruženje vode po?inje njenim isparavanjem sa površine morai okeana, koji predstavljaju rezervoare vode na Zemlji. Timenastaju mase oblaka koji odlaze prema kopnu gde u oblikupadavina voda stiže do površine Zemlje. Sa te površine onase razli?itim vodotokovima ponovo vra?a u mora i okeane.Deo vode sa površine zemlje ulazi u sastav živih bi?a, azatim, isparavanjem i izlu?ivanjem, ponovo napušta oveorganizme. Sva voda se na kraju vra?a u mora i okeane.• Aktivno u?eš?e organizama omogu?uje tok biogeohemijskihprocesa u biosferi. Kruženje materije zna?ajno je zbog togašto se jedna te ista koli?ina materije može koristiti bezbrojputa. Osim toga, u biosferi jedan oblik jedinjenja seneprestano smenjuje drugim na ra?un energije kojaneprekidno jednosmerno proti?e.• Na principima kruženja materije i proticanja energijezasniva se život.
  78. 78. • Literatura• http://www.bionet-skola.com/• Jankovi?, M.,?or?evi?, V: Primenjenaekologija, Nau?na knjiga, Beograd, 1981.• ?ukanovi?, Mara: Ekološki izazov,Beograd, 1991.• Stankovi?, S: Ekologija životinja,Beograd, 1979.• Jankovi?, M: Fitoekologija, Beograd,1986.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *