Teslin san se ostvaruje – beži?ni prenos struje uskoro postaje stvarnost

Iza bivše laboratorije Nikole Tesle u Vardenklifu na Long Ajlendu i u Njujorku nalaze se neki stari temelji.To su ostaci 57-metarskog tornja koji je Tesla po?eo da gradi 1901. godine u sklopu eksperimenta za beži?ni prenos informacija i elektri?ne energije na velike udaljenosti, piše “The Economist”.

IZVOR: AVAZ.BA PETAK, 30.04.2021. | 12:00 -> 08:00

Podeli

Foto:Shutterstock/Doctor Leo

Pomoglo je. Kao što je i predvedeo, beži?ne komunikacije imale su posledice koje su promenile svet. Ali nije uspeo da postigne da sama elektri?na energija putuje jako daleko. Kao posledica toga, u roku od pet godina radovi su prestali, a toranj je kasnije razoren kako bi pomogao u otplati njegovih dugova. Tesla – pionir koji je, izme?u ostalog, razvio stvaranje i prenos izmeni?ne struje – nestao je u relativnoj anonimnosti.

I tako je ostalo sve dok Teslino ime nije oživeo Ilon Mask, kao marku za svoju kompaniju za elektri?ne automobile. Sada se i povratak Tesline vizije za beži?ni prenos elektri?ne energije tako?e ?ini mogu?im. “Emrod”, firma sa središtem u Oklendu, sara?ivala je sa “Powercomom”, novozelandskim distributerom elektri?ne energije, kako bi razvila prototip sistema za upotrebu u zatvorenom pogonu. Zatim, u odvojenom projektu, plan je da se energija prenese sa solarne farme na Severnom ostrvu na klijenta udaljenog nekoliko kilometara.

Emrodova operacija ?e se oprezno zapo?eti

Cilj je da se prenese snaga kao uski snop mikrotalasa. To ?e prevladati dva temeljna nedostatka u Teslinom planu. Jedan je bio kako naplatiti ljudima elektri?nu energiju koju jednostavno mogu dobijati iz vazduha. Druga je bila potreba za prevladavanjem zakona širenja zra?enja, koji kaže da je ja?ina signala obrnuto proporcionalna kvadratu udaljenosti koju je prešao od odašilja?a. Rezultat je da snaga signala naglo pada ?ak i na kratkim udaljenostima. Prenošenje snage uskim snopom, umesto da se zra?i u svim smerovima, pomaže da se problem smanji.

Snaga zra?enja, koja je poznata u “Emrodovom postupku”, je ve? pokušana, ali uglavnom za vojne potrebe ili za upotrebu u svemiru. Godine 1975. “NASA”, ameri?ka svemirska agencija, koristila je mikrotalase za slanje 34 kW elektri?ne energije na udaljenost od 1,6 km – rekord koji i dalje stoji. Me?utim, nikada nije razvijen za komercijalnu upotrebu.

Emrodova operacija ?e se zapo?eti oprezno. Zapo?e?e prenosom onoga što Greg Kušnir, osniva? firme, opisuje kao “nekoliko kilovata” na više od 1,8 km, a tada ?e se postupno pove?avati i snagu i udaljenost. Klju?na varijabla je u?inkovitost sa kojom to može da se u?ini. Prema Kušniru, to je trenutno oko 60%. To je, ra?una, ve? dovoljno dobro da zra?enje snage postane komercijalno održivo u nekim okolnostima, poput dosezanja udaljenih podru?ja bez trošenja novca na skupe dalekovode. Ali, da bi poboljšao stvari, Emrod u rukavu ima još dva trika. Jedan je aktiviranje releja. Drugi je izra?unavanje predajnika takozvanim metamaterijalom.

Releji, koji su pasivni ure?aji koji ne troše nikakvu snagu, rade poput so?iva i preusmeravaju mikrotalasni zrak i šalju ga sa minimalnim gubicima u prenosu. Oni tako?e mogu da ga usmere i u drugom smeru, ako je to potrebno. To zna?i da odašilja? i prijemnik ne moraju nužno biti u vidokrugu.

Metamaterijali su kompoziti male koli?ine provodnih metala i izolacijske plastike raspore?ene na na?in koji uzrokuje njihovu odre?enu interakciju sa elektromagnetskim zra?enjem kao što su mikrotalasi. Oni se ve? upotrebljavaju u takozvanim ure?ajima za prikrivanje koji pomažu ratnim brodovima i vojnim avionima da se sakriju od radara. Ali mogu se koristiti i u prijemnoj anteni za u?inkovitije pretvaranje elektromagnetnih talasa u elektri?nu energiju.

Baterije na prijemnom kraju pune se tokom bilo kakvih prekida

Emitovanje mo?nih mikrotlasa u vazduhu nosi rizike. Napokon su sli?ni talasi sredstvo kojim mikrotalasni ure?aji zagrevaju ono što se u njih stavi. Emrod kaže da kratko izlaganje njegovim zracima ne bi trebalo da nanese štetu ljudima ili životinjama, jer je gustina snage relativno niska. Ipak, kako bi se izbegle nesre?e, zraci ?e biti okruženi takozvanim laserskim zavesama. To su laserski zraci male snage koji sami po sebi nisu štetni.

Ali ako se zavesa trgne zbog ometanja koje mogu da stvore ptice ili niskoletni helikopteri (koji se na Novom Zelandu koriste za okupljanje ovaca), taj prekid ?e se otkriti odmah, a mikrotalasni prenos ?e se privremeno prekinuti. Baterije na prijemnom kraju pune se tokom bilo kakvih prekida.

Ako zra?enje snage poleti, Emrod ne?e imati teren samo za sebe, jer brojne druge firme rade na toj ideji. “TransferFi”, sa sjedištem u Singapuru, razvija sistem koji oblikuje zrake radio talasa, koji obi?no imaju nižu frekvenciju od mikrotalasa, za prenos snage na odre?ene prijemne ure?aje. Ovo je ideja kratkog dometa, dizajnirana za napajanje ure?aja u fabrikama i domovima.

Ameri?ka kompanija “PowerLight Technologies” sara?uje sa oružanim snagama te zemlje na koriš?enju lasera za prenos snage u udaljene baze, a tako?e i za pokretanje dronova dok su u vazduhu. Kompanija tako?e razmatra i komercijalne aplikacije, kao i “Mitsubishi Heavy Industries”, japanska inženjerska kompanija. “Mitsubishi” ima posebno visoke ambicije. Osim industrijske primene na Zemlji, istražuje kako se tehnologija može da se koristiti za slanje energije na zemlju iz geostacionarnih satelita opremljenih solarnim plo?ama. To bi uklju?ivalo prienos na više od 35.000 km.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uklju?ite se u našu Viber zajednicu.